>U Susret Danu Oslobođenja Mostara: 10. hercegovačka proleterska udarna brigada

Posted on February 13, 2011

0


>



Orden narodnog heroja

Deseta hercegovačka proleterska narodnooslobodilačka udarna brigada formirana je naredbom Vrhovnog komandanta NOP i DVJ Josipa Broza Tita, 10. avgusta 1942. godine, u selu Šujici kod Duvna, od Hercegovačkog partizanskog odreda i Mostarskog partizanskog bataljona. Nešto kasnije, krajem avgusta u sastav brigade ušla je Igmanska partizanska četa, u septembru Prozorski bataljon Trećeg krajiškog partizanskog odreda, a u novembru rasformirani Treći odred Četvrte operativne zone Hrvatske i partizanski batljaoni: „Jozo Jurčević“, „Vojin Zirojević“ i „Mihovil Tomić“. Po formiranju brigada je imala tri bataljona, s oko 620 boraca, a u novembru 1942. godine imala je pet bataljona, s oko 1.000 boraca.


Prvi komandant brigade bio je Vlado Šegrt, narodni heroj, politički komesar Čedo Kapor, a partijski rukovodilac Vaso Miskin Crni, narodni heroj.


Do stupanja u sastav Treće udarne divizije, 9. novembra 1942. godine, bila je pod neposrednom komandom Vrhovnog štaba NOV i DVJ. Uz velike uspehe postignute u bitkama na Neretvi i Sutjesci, brigada je imala i veliki značaj za razvoj NOB-a u Hercegovini, stvaranje 29. hercegovačke divizije, stvaranje narodne vlasti, razvoj organizacija Narodnooslobodilačkog pokreta i učvršćenje bratstva i jedinstva u Hercegovini. Bila je jedina brigada NOVJ koja je narasla na 11 bataljona. U njenim redovima borili su se, pored Srba, Hrvata i Muslimana iz Bosne i Hercegovine i Dalmatinci, Crnogorci i drugi.


Za svoje zasluge tokom Narodnooslobodilačke borbe, više puta je pohvaljivana od strane Vrhovnog štaba NOV i POJ i drugih štabova. Odlikovana je i Ordenom narodnog oslobođenja i Ordenom bratstva i jedinstva, a povodom petnaestogodišnjice bitke na Sutjesci, 3. jula 1958. godine odlikovana je i Ordenom narodnog heroja. Brigada je 11. jula 1952. godine proglašena proleterskom.


Borbeni put Desete hercegovačke brigade


Avgusta 1942. godine učestvovala je u borbama za Kupres, zatim u borbama oko Duvna i Posušja, pa u Prozorskoj operaciji. Posle toga delovala je oko Travnika i na sektoru Livno-Glamoč. Od ulaska u sastav Treće udarne divizije do početka bitke na Neretvi vodila je više borbi u dolini reka Vrbasa, Lašve i Bosne. U novembru je učestvovala u oslobođenju Jajca, a u decembru u njegovoj odbrani.


Do 17. januara 1943. godine delovala je u zahvatu komunikacije Jajce-Travnik i na Vlašić planini; 17. januara 1943. godine učestvovala je u oslobođenju Žepča; potom je desetak dana delovala u zahvatu komunikacije Brod-Sarajevo. U bici na Neretvi 15/16. i 16/17. februara učestvovala je u oslobođenju Prozora; potom je oslobodila Ramu i Ostrožac, pa je učestvovala u borbama na Neretvi i napadima na Konjic.


U protivofanzivi Glavne operativne grupe Vrhovnog štaba NOV i POJ sa Neretve na istok učestvovala je u brojnim poduhvatima: u razbijanju četnika u severnoj Hercegovini (od 14. do 22. marta), oslobođenju Nevesinja (u martu), u oslobođenju i odbrani Gacka (april-maj) i Ljubinja i Stoca (u aprilu). U maju je vodila borbe na pravcima Mostar-Nevesinje-Ulog i Bileća-Gacko, što je imalo veliki značaj za oživljavanje Narodnooslobodilačkog pokreta u Hercegovini i za stvaranje slobodne teritorije.


Za vreme bitke na Sutjesci, do 6. juna 1943. godine, vodila je teške borbe na pravcima Nikšić-Piva i Gacko-Piva i u dolini Pive. Potom je bila angažovana na Volujku, pa u presudnim operacijama u dolini reke Sutjeske i na Zelengori. U ovoj operaciji imala je ogromne gubitke – oko 400 poginulih, ranjenih i nestalih. Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito je 14. juna uputio brigadu u Hercegovinu sa zadatkom da snažnije utiče na razvoj NOP-a, izgradnju narodne vlasti i dr. Već 19. juna brigada je kod Uloga uništila Četnički štab za istočnu Bosnu i Hercegovinu.


U avgustu je oslobodila Ljubinje, a kasnije Kalinovik, Avtovac, Gacko i dr. U oktobru je ponovo oslobodila Ljubinje i Bileću, a u novembru Kulu Fazlagića. Oslobodila je i deo teritorije u zapadnoj Crnoj Gori. U zimskim operacijama 1943/44. godine vodila je žestoke borbe sa nemačkom Sedmom SS divizijom Princ Eugen. U borbama do kraja proleća 1944. godine težila je da prodre prema Bokokotorskom zalivu i vodila borbe u istočnoj i južnoj Hercegovini (Bileća, Gacko, Trebinje, Nevesinje, Korita, Trusina i Popovo polje). U julu i avgustu vodila je borbe oko Bileće i ometala prodor nemačkih snaga iz istočne Hercegovine u zapadnu Crnu Goru.


Od oktobra 1944. do početka marta 1945. godine vodila je više borbi za konačno oslobođenje Hercegovine, dela Boke Kotorske i južne Dalmacije: u oktobru je oslobodila Bileću, Dubrovnik i Hercegovinu; do početka 1945. učestvovala je u borbama oko Širokog brijega i Nevesinja; u Mostarskoj operaciji oslobodila je Nevesinje i Jablanicu, a učestvovala je i u oslobođenju Ostrošca i Konjica. Naročito je bitna njena uloga u razbijanju četničke grupe „nacionalnog otpora“ u mostarskoj operaciji. Posle ovoga vodila je jednomesečne borbe na Ivan-planini. Učestvovala je i u Sarajevskoj operaciji. Posle marša od Sarajeva do Postojne, dugog 610 kilometara, učestvovala je u Tršćanskoj operaciji i u oslobođenju Gorenjskog i Ljubljane, gde je završila svoj ratni put.


Narodni heroji Desete hercegovačke brigade


Mladen Balorda, komandant Trećeg (mostarskog) bataljona
Karlo Batko, političkog komesara čete u Petom bataljonu
Kosta Bjelogrlić, komandant Prvog (gatačkog) bataljona
Risto Vreća, politički komesar bataljona
Pavle Vukoje, komandant Petog bataljona
Hasan Zahirović Laca, borac-mitraljezac u Trećem (mostarskom) bataljonu
Asim Zupčević, politički komesar čete u Trećem (mostarskom) bataljonu
Miloš Kovačević, komandant Trećeg (mostarskog) bataljona
Vaso Miskin Crni, partijski rukovodilac brigade
Šefik Obad, politički komesar Treće čete Trećeg (mostarskog) bataljona
Mileta Okiljević, borac Prve čete Prvog (gatačkog) bataljona
Dušan Pajić-Dašić, komandir artiljerije brigade
Žarko Papić, komandir Prve čete Prvog (gatačkog) bataljona
Ahmed Pintul, komandir Druge čete Trećeg (mostarskog) bataljona
Srećko Reić, komandant bataljona
Vlado Tomanović, zamenik komandanta brigade
Radovan Šakotić, komandant Trećeg (mostarskog) bataljona
Danilo Šarenac, komandant Četvrtog bataljona
Ante Šarić Rade Španac, komandir čete u bataljonu Vojin Zirojević
Vlado Šegrt, prvi komandant brigade
Obren Šupić, komandir čete u Prvom (gatačkom) bataljonu



Datum: 10. avgust 1942.
Mesto: Šujica, kod Duvna
Formacija: tri bataljona
Brojno stanje: 620 boraca
Komandant: Vlado Šegrt
Polit. komesar: Čedo Kapor
Učešće u bitkama: Napad na Kupres
Bitka na Neretvi
Bitka na Sutjesci
Durmitorska operacija
Mostarska operacija
Sarajevska operacija
Tršćanska operacija
Odlikovanja: Orden narodnog heroja
Orden narodnog oslobođenja
Orden bratstva i jedinstva

Posted in: antifašizam