>trideset pet (pronaći svoj mir…)

Posted on January 12, 2011

0


>nisam igrač, priznam, tozza postao je trener
stara škola  pa me zovi ‘pepe gvardiola’, tebre
35! i dalje rokam i iz gušta pišem pjesme
35- dovoljno torma da prospem mudrost kroz refren

moja Monija je otjerala “boju mahagonija”
nestala  fobija pa  mogu reć’ – ko novi sam
a ovisan- samo od muzike. ljubavi što me okružuje
od starog se razdužujem  al ni malo ne tugujem

jer život šalje me na čudne puteve, pa često ne znam
kad se penjem ka vrhu a kad padam u bezdan
svako ima svoje tajne, stihove što liječe rane
a moje najljepše tajne sa njom su postale stvarne

a porodica moja mala, moja nojeva barka
cesto me čuvala kad hod’o sam po putu punom stakla
hvala mama i tata. čak i ako nisi s nama
znam da odnekud gledaš na mene i na brata

jer svakog dana sve je bolje, ljubav me grije
i sve je lakše, brate, kada uz nekoga gnijezdo sviješ
nekad sam bio mali ptić a sad sam kondor
letim visoko, prsten sam bacio u mordor!!!

refren:
smireno stanje duha!
i od snage pucam!
još mi se svakog jutra
redovno dize kurac.
i šta ćeš više, buraz?
životna je svrha
pronaći svoj mir
a ne – popet’ se do tuđeg vrha.

predugo pravio sam kompromise sam sa sobom
predugo nezrelo “inat” pogrešno zvao ‘ponos’
kad mi je ponos dobio po nosu, tad sam skont’o
mnogi nisu dostojni da sa mnom dijele prostor

nekad borio se s takvima, al počeo da kapiram:
nihilistični anarhista, sve više prati Gandija
pa ostavljam im sve,  povučem se iz borbe
najviše ih jede: kad svađu žele  – okrenem se, odem.

o-o ! nikom više ništa ne dokazujem
moje staze pratim, shvati, više ne zastajkujem
pogled naprijed! a u mislima ponavljam stari citat
vrijeme je da “bolje vrijeme” meni postane predikat!!!

bolje ikad nego nikad, koraci od sedam milja
žedan života gdje se osmijeh sa lica ne skida
nekad ne mogu da dišem ovde, strašan bol u grudima
srbija ubija. mene zamalo je ubila!

što vi meni želite ja ne želim vama!
nek’ vam je svima krava živa i zdrava
nismo iz iste priče.stranac sam za vas
i neka tako ostane, od sada makar…

refren:
smireno stanje duha!
i od snage pucam!
jos mi se svakog jutra
redovno dize kurac.
i šta ceš više, buraz? 
životna je svrha
pronaci svoj mir
a ne – popet’ se do tudjeg vrha